Akustičarski duo Šinobusi je sa radom otpočeo krajem 2001. godine u Novom Sadu. Krajem 2002. godine su akustične zamenili električnim gitarama i proširili članstvo pa su počeli da nastupaju u postavi: Milan Korać (gitara, vokal), Đorđe Adžaip (slide gitara), Predrag Dmitrović (bas), Slobodan Mirić (usna harmonika) i Nikola Dukić (bubnjevi).


 U početku su svirali obrade rhythm & blues standarda ali su se ubrzo odlučili za autorski rad. Na debi disku „Nekad jurimo kroz polja, a nekad stojimo u stanicama“ (City Records 2005.) su uz svoje teme snimili i country blues obradu „Kraj jezera“ iz repertoara Zvonka Bogdana. Sredinom 2005. godine novi članovi grupe su postali Nenad Patković (gitara, hammond, vokal) i Đorđe Bubnjević (bubnjevi), a početkom 2007. godine im se priključio Željko Đurđevac (usna harmonika, ex Vojvođanski blues band). U toj postavi i u saradnji sa Petrom Jelićem (YU grupa) snimili su disk “U pravcu jablanova“ (PGP RTS 2007.) na kome je i obrada šlagera „Čamac na Tisi“ Darka Kraljića. U to vreme su obradom pesme „Život je more“ doprineli disku „Neki noviji klinci i...“ (PGP RTS 2007.) na kome su brojni autori dali svoje viđenje pesama Đorđa Balaševića. Njihov sledeći CD “Vagon za provetravanje tunela“ (PGP RTS 2010.) je producirao Petar Jelić a svirao je gitaru i otpevao prateće vokale.
  Željko Đurđevac je preminuo 26. juna 2012. godine, a novi član je postao Stefan Stefanović (usna harmonika). Sa njim su za Dallas Records snimili četvrti album “Nebo od skaja” koji je objavljen na samom kraju 2013. godine. 
  Tokom karijere Šinobusi su odsvirali oko 400 koncerata pretežno na prostoru bivše Jugoslavije. Redovno učestvuju na brojnim blues festivalima. Sa Solaris Blues Bandom su objavili zajednički disk „Oblak nalik tebi“ (IKC Solaris 2013.). Milan Korać je uradio knjigu pesama i solo album „Do modrih dubina“ (Prometej 2013.).

NEBO OD SKAJA

  Koncertna promocija albuma „Nebo od skaja“ održaće se u novosadskom Studiju M u sredu 08.01.2014. godine u 21h. Ulaz je besplatan.
CD se može kupiti u Novom Sadu (Knjižara Solaris na Spensu; Knjižara Serendipiti, bivši „IPS“, Zmaj Jovina 15; knjižara BoBo, Svetozara Miletića 45; CD-SHOP Muzički Magazin, Dunavska 6), u Beogradu (Dallas Music Shop, u tržnom centru „Vulkan”, bivši „Mamut”, Sremska 2; Jugoton prodavnica, Nušićeva 27), kao i u Dallas-ovim prodavnicama u Ljubljani i Zagrebu.
Na albumu su svirali i pevali:
Milan Korać – glas, gitara
Nenad Patković – gitara, klavijature, glas
Predrag Dmitrović – bas
Đorđe Bubnjević – bubnjevi, udaraljke
Stefan Stefanović Gile – usna harmonika
Producent je Darko Varga, a gošće su Jelena Bračika, Maja Matić i Dragana Keller. Tekst pesme „Vazduh“ napisao je književnik Saša Radonjić (http://bluesband.solaris.rs/). Album sadrži četrnaest autorskih pesama od kojih su tri teme instrumentali.
„Ovo je naš prvi album na kom su isključivo autorske kompozicije. Nismo se držali žanrovskih ograničenja tako da su pesme veoma raznolike. Sve su, opet, provučene kroz naš „vagon za provetravanje pesama”, što im, nadamo se, daje autentičnost. Na albumu su se autorski angažovali Nenad Patković, koji potpisuje pesmu „Bio sam tu“, instrumentale „Noonism“ i „Lion’s Garden“, kao i Đorđe Bubnjević, čija je pesma „Greed“.
Album je sniman u opuštenom ambijentu „Studija” u Futogu, a dosta stvari je nastajalo na licu mesta. Tako je, na primer, u pesmi “Odlazak” većina muzičara snimala svoju deonicu odmah po ulasku u studio, a da prethodno nisu ni čuli pesmu. Stvarali smo muziku ne uklapajući se u obrasce, pokušavajući da dobijemo vazduh u pesmama i odgonetnemo misteriju „neba od skaja”. Većina pesama suštinski i nosi težu atmosferu nego na prethodnim albumima. S ponosom mogu da kažem i to da je naš producent Darko Varga, na ovogodišnjem internacionalnom takmičenju tonskih snimatelja TAKTONS, s pesmom „Lion’s Garden“ osvojio prvo mesto u kategoriji „P1-small bands (8+1)–without audience P1” http://www.taktons.com/2.5/index.php/en/rezultati-2013e.html ” rekao je Milan Korać frontmen novosadskih Šinobusa.

Kritika o Šinobusima:

Sam pogled na omot Neba od skaja, i pre prvog odsviranog i odslušanog tona, dovoljan je da se uoči promena – od nasmejanog sunca na lakoplavom nebu s prethodnog izdanja, do monohromatske fotografije ozračene melanholijom, na kojoj dečak na obali, iako posve sâm, odlučno ulazi u penušavu vodu podno posivelog nebeskog materijala. To ne znači obavezno da su Šinobusi snimili melanholičnu ploču, niti album s tamnijim raspoloženjem ili većom težinom nego što obično čine u svom autorskom poslu. Tačnije, oni to jesu ovde izveli, ali nijansirano, u blagim valerima, ne u drastičnim rezovima ili dramatičnom promenom koncepta. Njima je urođena evolutivnost, spontano sazrevanje u izrazu i sadržaju, koje dolazi s godinama i pređenim miljama, pre nego revolucionarni skokovi na iznenadne nivoe umetničkog iskaza.
Šinobusi su bili i ostali iznimno prirodan, neusiljen i zdrav bend.
Nebo od skaja najzreliji je album koji su objavili. Ne toliko u komparativnom smislu, u odnosu na prethodna tri izdanja, iako se ne može prećutati njihov sveukupni napredak, koliko u logičkom i numeričkom, prema osnovnom zakonu neprekidnog rasta stvaralačkih moći i stalnog usavršavanja. Ako je razvoj benda pravilan, bez zaludnog okoličarenja i nesvrhovitog tumaranja, poslednje delo često je najbolje. Kao u životu što biva, zrelost je ovde rezultat nagomilanog iskustva i sinonim objektivnijeg doživljaja stvarnosti, ali ujedno podsticaj i pokriće za suverene iskorake u pristupu, kao i za ogledanje u novim formama muzičkog izraza. Otuda onakav omot, otuda bogatiji žanrovski spektar, otuda jedna vrsta igrivosti i nepovredive autorske i izvođačke kompetencije na novom albumu. Nebo od skaja jedinstvena je suma samouverenosti i avanturizma, a takve sinteze opet pripadaju samo zrelosti. Primerice, iako studijske verzije novih pesama ne oskudevaju u njegovoj gitarskoj ekspresiji, Nenad Patković, profilisani gitarista u bendu, na promotivnim koncertima može u ćošak da odloži svoju karabinsku gitaru i praktično sve pesme s novog albuma odsvira igrajući se maštovito s dirkama hemond klavijature. Eventualno, da se dohvati klasične gitare i izvede kakav flamenko. Zauzvrat, frontmen i duša benda, Milan Korać, može na tim živim nastupima da odigra ulogu univerzalnog gitarskog plejmejkera i da to učini besprekorno. Ovaj dobrodošli egzibicionizam potiče od sigurnosti u sopstvene snage. Nije to igra na sigurno i poznato, koja je donekle limitirala aranžmane i pristup na njihovim prethodnim izdanjima, nego je to novostečena sigurnost u igri, kretanje u nepoznatom bez straha.
Iz recenzije koju je Miloš Zubac napisao za site www.rocksvirke.com

"Vokal Milana Koraća je prvi element glasbe Šinobusev, ki se globoko dotakne poslušalca. Njegov vokal nosi barvne specifike, ki lahko vnašajo v sam značaj skladb tudi kanček psihadeličnosti, kar je bil glasbeni trend konec šestdesetih let, ko so sta denimo vzniknili skupini The Moody Blues in Procol Harum. Melodična izpolnjenost albuma »Nebo od skaja« je v osnovnih izhodiščih blues glasbe na katerih temelji, tako dobro izkoriščena, da so nadalje možni dovtipi s kulturo zvoka in sloga starošolskih hard rock zasedb tipa Uriah Heep, zlasti zavoljo čokatih zaves spremljave Hammond orgel v ozadju (otvoritvena Vazduh, nadalje Skačem visoko), kot tudi na Wishbone Ash, zavoljo »žametasto« božajočega vokala Milana Koraća, ki zlasti ob izdatni podpori akustične spremljave točkovno vleče na barvne nianse vokala Martina Turnerja (skladbi Kuća ljubavi, Ponekad). Tu so točke, kjer je riff lahko izraziteje kot je to v uvodni Vazduh, ali Ko zna, nadalje razgibava skupina vsebino albuma skupina z integracijo dveh Izpiljenih instrumentalov Noonisem in zaključno Odlazak. Slednji dve zgolj potrjujeta izjemen »jam session« domet in vrhunsko uigranost skozi učinkovito kemično zaznavanje članov skupine. V skladbo Potera se prikrade tudi sentiment surf rocka. Nadalje naletimo na točke albuma, ki bi se v nekem drugem času izpred 40, let obvezno pojavljale na rotaciji frekvenc radijskih postaj, kot je Naš dan s perfektnimi aranžmaji dodanih ženskih vokalnih harmonij, ki barvajo razpoložljiv prostor med verzi glavnega moškega vokala. Vsekakor pa je zlasti zavoljo besedil, kot tudi občasno rešitev v iskanju vodilnih melodičnih form, kemijo Šinobusev mogoče primerjati z retro zvokom Yu rock zasedb sedemdesetih let, kot so med drugim dobri stari Korni Grupa, YU Grupa, Atomsko sklonište in/ali Smak. Rekreacijo te retro nostalgične vibracije poglablja močna organska primes akustičnih aranžmajev s  katerimi zgoščajo Šinobusi svoj izrazni zvok. To pa še ni vse. Vodilne motive zapolnjujejo tudi z rabo ustne harmonike."
Iz recenzije na www.rockline.si


www.sinobusi.com